Padezi

Padeži su različiti oblici jedne promenjive reči. U srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija.

Padeži u srpskom jeziku su:

v   nominativ, 

v   genitiv, 

v   dativ,

v   akuzativ,

v   vokativ,

v   instrumental i 

v   lokativ. 

Nominativ 

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno.  Dobija se na pitanja:  ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i  priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.

Genitiv

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja:  (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. U rečenici u gnitiv je atribut, objekt, imenični deo predikata, priloške odredbe (mero, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.

Osnovna značenja genitiva su:

v   posesivni ili prisvojni genitiv  (označava čije je nešto, kome pripada).

v   partitativni ili deoni genitiv  (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto...)

v   ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom,  preko, bez, osim, umest, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...

 Dativ

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja:  kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat.

Predlozi za dativ:  ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Akuzativ

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja:  koga? šta?  Upotrbljava se sa predlozima (pravac, mesto) i bez njih (objekat, vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.

Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

Vokativ

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.

Instrumental

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).

Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za

Lokativ

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori.  Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. Uvek se upotrebljava sa predlozima.

Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u