Stalno nas uče da osmeh vratimo osmehom, ljubaznost ljubaznošću, dobro dobrim, a nikada nam niko nije rekao kako da vratimo razočaranje. Recite mi kako da pobedim tugu zbog jedne izdaje.
Već neko vreme treniram vaterpolo i za kratko vreme taj sport postao je moj život. U svom klubu doživeo sam prvi turnir, pobedu, pripreme, medalju, ali i jedno veliko razočaranje. Mislim da to nikada neću zaboraviti, niti oprostiti. Razočarao me je moj trener, sada, već bivši. Napustio nas je bez reči, bez objašnjenja, bez pozdrava. Niko to nije očekivao od njega, jer on je bio neko kome smo verovali, neko koga smo mnogo voleli. Zašto, zašto?
Jednom je rekao da će za nas uvek biti tu, a gde je sad? Zašto je sve bila laž?Danima sam odlazio na trening nadajući se da će se pojaviti. Uzalud sam gledao u "staklenu sobu" misleći da će nas iznenaditi. I,...iznenadio nas je, ali na žalost neprijatno. Pojavio se jednog dana ,ali je trenirao neku drugu decu. Sa tugom smo gledali u njega. Nije nam ni prišao, tek po nekad bi pogledao na naše podignute ruke dok smo mu mahali. I sada se pitam zašto smo mu tako malo značili. Dugo sam osećao bes, a sada samo veliko razočaranje i želju da saznam razlog. Pitam se, da li se bar jednom zapitao kako smo se mi osećali.
Zašto svi misle da deca sve brzo zaborave i da je za nas sve igra. E,pa dragi odrasli, nije baš tako! Učite nas da dobro razmislimo pre nego nešto uradimo, a vi sami to ne činite. Ako saznam razlog, možda ću mu oprostiti, ali neću nikada zaboraviti.
Нема коментара:
Постави коментар