Na televiziji cesto slusamo o Kosovu. Prva asocijacija na tu rec je Kosovski boj koji se odigrao na Vidovdan . Tada su se sudarile dve velike vojske : srpska I turska. Srbi su ginuli za svoju otadzbinu I ispostavilo se da su veliki I hrabri junaci .
O Kosovskom boju mnogo se pricalo I pripovedalo , pisale su se pesme u kojima su se hvalili veliki junaci koji su poginuli za svoju cast, za svoju veru, I potomke.
Bitka na Kosovu ostavila je veliki utisak , kako na Srbe, tako I na ostele narode.
Iako se odrzala veoma davno , jos 1389 godine, I dan danas se pamti, I velikasi koji su ucestvovali u bici I dan danas zive. Narodi pisu I pricaju o njima I slave ih . Kosovske pesme uglavnom poticu od naroda . Naravno, niko nije znao sta se tacno desilo, niko nije bio na mestu dogadjaja da bi znao o cemu da pise , pa su ljudi izmisljali .
U pesmama je bilo svega I svacega, I u svakoj pesmi se velicala hrabrost velikih boraca . Ove pesme svrstane su u tri grupe , a prvu grupu su sacinjavale pesme u kojima se govorilo, kako su Turci pozvali knez-Lazara u boj , kako je knez Lazar prokleo sve koji ne dodju na boj , o tajnoj veceri.
Drugu grupu cinile su pesme koje su opisivale sam boj na Kosovu , I njih je vrlo malo . Trecu grupu sacinjavale su pesme koje su opisivale one koji su preziveli boj, sestre, zene, majke.
U pesmama Kosovski velikasi su bili grubi , neljubazni , uporni , tamni, zeljni osvete.
Borili su se dostojanstveno , zbog ljubavi prema otadzbini, zbog svoje vere. Svi su oni imali isti cilj, kao I njihov vodja knez- Lazar koji je uistinu I znao da nikako ne mogu pobeediti turke , jer ih ima na stotine, ali se borio. Svi su izdrzali do kraja , do svoje poslednje kapi krvi I zasluzili su da se o njima pise I da se oni slave , postuju I vole, I da budu ponos srpske drzave .
Ovaj dogadjaj se pamtio , pamti I pamtice se dokle god je srba I srpske zemlje I dok u nama zivi krv predaka nasih , junackih I grubih.
Aleksandra Milenkovic
Нема коментара:
Постави коментар