srpski jezik: 03/01/11

У именске речи спадају: именице, заменице, придеви, бројеви. Именске речи имају следеће граматичке категорије: род, број и падеж. Глаголи се мењају кроз лица, бројеве и глаголске облике и промена глагола се назива конјугација.

Српски језик спада у групу флексивних језика. Сачувао је мноштво облика, слично латинском језику, због чега може бити тежак за учење. Ова карактеристика је одраз језичког конзервативизма.

Именичка промена (деклинација) је слична оној у руском језику, а знатно богатија од оне у бугарском, који је временом изгубио њен већи део. По промени глагола (конјугација) и богатству времена српски је комплекснији од руског, а сличнији бугарском језику. Наиме, бугарски и руски језик стоје на два екстрема језичке еволуције у словенској граматици, тако да је српски језик негде између њих.

Глаголи

Глаголи
Глаголи се у српском језику мењају по времену, броју и глаголском начину. Поред тога у српском постоје, слично као у руском и другим словенским језицима, два различита глаголска вида: свршени и несвршени.

Овде је дат кратак преглед глаголске промене у српском језику.

У српском језику постоји шест различитих времена и четири начина.

Времена су:

презент
футур
перфекат
имперфекат
аорист
плусквамперфекат

Глаголски начини су:

футур други (који неки граматичари сврставају у времена, а не у начине)
потенцијал
потенцијал прошли
императив

Ово богатство није тако приметно у говорном, колико у писаном језику. Неки облици времена су застарели, тако да се знање о правилним облицима стиче само образовањем, на пример имперфекат, који се скоро искључиво среће у књижевности. Друга времена су нестала из осталих словенских језика, попут аориста, који се у српском и даље користи.

Облици глагола пећи (изузев императива) у првом лицу једнине гласе:

презент — (ја) печем;

четири облика прошлог времена: аорист — (ја) пекох, имперфекат — (ја) пецијах, перфекат — (ја) сам пекао/пекла и пекао/пекла сам, плусквамперфекат — (ја) сам био пекао и био сам пекао или ређе (ја) бејах пекао

два облика будућег времена: футур — (ја) ћу пећи и пећи ћу, или код глагола који се завршавају на -ти: (ја) ћу радити и радићу, футур други — (ја) будем пекао;

два облика потенцијала: потенцијал — (ја) бих пекао и пекао бих, и потенцијал прошли — (ја) бих био пекао и био бих пекао;

императив, који постоји само за 2. лице једнине, и 1. и 2. лице множине — (ти) пеци, (ми) пецимо, (ви) пеците.

Овде треба приметити да је пећи несвршени глагол. Његов свршени парњак је испећи (између осталих).

Наведени облици могу бити у активу, како су већ претходно приказани, или у пасиву. Облици пасива се граде од трпног глаголског придева и облика помоћног глагола јесам.

Тема Путовање. Аутор слика теме: luoman. Омогућава Blogger.